#PlaninskePrice sa jedne drugačije planine iz drugačijeg ugla

Da, odmah sam znao o čemu ću pisati, čim sam video konkurs Turističke Organizacije Srbije. Više o konkursu pročitajte kod DedaBora i priključite se akciji obavezno :).

Hajde najpre da raščistimo par stvari.

Prvo, već više od godinu dana imam ideju da napišem ovakav tekst. Moju priču o Mojoj planini. Nije da nema tekstova o Njoj, ima i celih sajtova, ali ovo je Moja planina i ja sam jednostavno morao jednom da napišem nešto o Njoj. Ovaj konkurs je samo ubrzao realizaciju moje ideje.

Drugo, ne umem da pišem o stvarima van struke pa se unapred izvinjavam što možda neću pogoditi prave stilske figure, izraze, pravopis, a možda promašiti i po koji padež jer ipak je ova planina na jugu Srbije :).

Treće, pored toga što ću pisati o stvarima koje Moja planina ima, pisaću i o stvarima koje Moja planina može da ima, stvarima koje Moju planinu mogu da naprave primamljivom za goste. Nevezano za godišnje doba.

Zavalite se i čitajte, ovo je Moja planina…

Suva planina – dragulj u blizini Niša

Suva planina - pogled sa moje terase

Suva planina – pogled sa moje terase

Davne 1947. godine u malom selu Veta podno vrhova Sokolov kamen i Devojački grob, rođen je moj otac. Kako stari kažu, odakle ti je otac odatle si i ti, te je ovo Moje selo, a Suva planina – Moja planina. Moja, jer me za nju veže detinjstvo, moji preci, moj rod. Vidi se ta Moja planina i sa terase moje kuće u Nišu.

Znao je moj deda gde da napravi kuću, da gleda na Suvu planinu. Na zavičaj.

Kao klinac sam voleo da idem na selo, oduvek me privlačilo da lutam obroncima planine i da tražim mesto sa kog se najbolje vide u isto vreme Trem, Sokolov kamen, Devojački grob i Bojanine vode. Taj pogled je neverovatan i ni jedna slika niti video ne može da prenese taj doživljaj. To se jednostavno mora uživo videti.

Selo Veta je četrdesetak kilometara udaljeno od Niša prema Beloj Palanci. S druge strane je čuveno Zaplanje sa Gadžinim Hanom kao prestonicom ali ova Moja priča je vezana za ovu drugu, “pravu” (nek mi ne zamere Zaplanjci) stranu planine  :).

Malo je poznato da je na njenim obroncima jedan od najstarijih manastira na Balkanu. Da, na Balkanu. Datira iz 6. (i slovima ŠESTOG) veka, a postoji verovanje da je stariji jedno 200 godina mada za takvu tvrdnju nema opipljivih dokaza. Na Vikipediji piše nešto drugačije, ali uvidom crkvene spise došlo se do zaključka da je prvi put na tom mestu sagrađena hrišćanska bogomolja sredinom šestog veka pa je tako i napisano na putokazu koji vodi do sela (ali nemam sliku da to i dokažem :D ). Trenutna crkva nije iz tog perioda jer su manastir palile i rušile sve vojske koje su prolazile tuda, od Rimljana, preko Turaka do Nemaca i Bugara. Što je u stvari i za očekivati kada je nepun kilometar od njega prolazio Via Militaris, u Tursko doba poznat i kao Put za Carigrad, a lokalno poznat kao Careva vrvina[1]. Zvono na zvoniku manastira datira iz sredine 19. veka i kažu da se, kad je sneg i tiho vreme, njegova zvonjava čuje u Beloj Palanci, 20 kilometara dalje.

Zbog te svoje lokacije Moju planinu često posećuju tragači za zlatom jer se veruje da su banditi, a kasnije i hajduci, napadali karavane koji su nosili zlato u Konstantinopolj (Carigrad odnosno Istanbul) i zakopavali ga svuda po planini. I dan danas širom Srbije postoje priče i navodni “planovi” i putokazi koji opisuju mesta na Suvoj planini na kojima je navodno zakopano zlato. Koliko je meni poznato, niko se do sada nije ovajdio od toga, ili bar ume da ćuti :) .

Suva planina je jedinstvena još po mnogo čemu. Ime je dobila po tome što na većem delu planine ne postoje izvorišta vode. U ovom mom kraju to nije tako. Od Bojaninih voda do Trema ja znam za bar 5-6 izvora, a verujem da ih ima više. Postoji jedan izvor kojeg meštani zovu Golubov kladenac[2] na kome se u sred leta možete napiti ledene vode i koji nikada zimi ne zamrzne. Pa je tu Manastirski kladenac, pa Mečiji kladenac za koji se veruje da je dobar za oči. Ako je sudeći po mom kraju, Suva planina je sve samo nije suva.

Do najvišeg vrha Trema (1.810 metara NV) vodi pešačka staza sa Bojaninih voda (još jedan izvor) na koju se možete uključiti i iz pravca vetanskog manastira. Tu stazu uglavnom koriste planinari koji se redovno penju na Trem.

Bojanine vode su naziv dobile po izvoru koji je drugi u Evropi po kvalitetu vode (po organoleptičkim svojstvima), odmah iza Bečke vode i to je potvrđeno naučnim istraživanjima. Sa tog izvora dobar deo Niša pije vodu. Odmah ispod Sokolovog kamena sa 809 metara nadmorske visine kreće ski staza duga oko 900 metara sa nagibom od 43% što je svrstava u strme staze. Pre neku godinu je popravljen i ski lift koji je, ako se ne varam, dug oko 800 metara. Ovo je omiljeno skijalište Nišlija jer se nalazi na samo 20 kilometara od grada. Međutim, zbog male nadmorske visine sneg se ne zadržava dugo na Bojaninim vodama pa ski staza nije komercijalno isplatljiva.

Izletište u Jelašničkoj klisuri

Izletište u Jelašničkoj klisuri

Moja Suva planina ima status Specijalnog rezervata prirode što je malo ispod ranga Nacionalnog parka. Potencijala za turizam koliko vam duša ište. Postoje planovi da se na potezu od Niške Banje do Bojaninih voda napravi adrenalinski park, na prostoru cele Moje planine staze za mountain biking, za kros motore, za vožnju džipova, što uopšte ne iziskuje prevelika ulaganja. Svi ti putevi već postoje, ne treba ih ni sređivati jer je bolje da ostanu autentični. Treba ih samo opremiti putokazima. Koliko to uopšte može da košta? Mnogo manje nego što može da donese od turizma. Niš već ima jedan broj hotela i hostela, u planu je povećanje smeštajnih kapaciteta otvaranjem novih hotela i hostela. Na Bojaninim vodama već postoji planinarski dom, na Pločama (preko puta) takođe. To mogu da budu restorani, čak ne moraju ni smeštaj da imaju, pa Niš je na dvadeset minuta vožnje odatle.

Kapitalni projekat na Bojaninim vodama bi mogla da bude skakaonica. Da, ski skakaonica. Ona koju Srbija nema. Ona koja se planira na Kopaoniku. Premestite je na Bojanine vode, za skakaonicu ne treba stalno sneg, skače se i na veštačku travu, Kopaonik je ionako prenatrpan. A verujem da bi mnogo doprinela razvoju turizma u niškom regionu. Za sve ovo je potrebna samo volja, verujem da bi se investitor za skakaonicu lako pronašao.

Mogu još da vam pišem o idejama za razvoj Moje Suve planine, ideja koliko hoćete. Mogu da vam pišem i o ostalim lokalitetima koje vredi posetiti, Jelašničkoj klisuri, vrhovima Mosor, Pasarelo, Đorđina čuka, Golemo Stražište ili o Zaplanju, ali da bi stvarno osetili lepotu Moje Suve planine morate da dođete da sve ovo vidite i doživite sami.

Za kraj, evo nekoliko slika koje sam napravio letos dok sam vozio bajs kroz bespuća Suve planine. Verujte mi ni na jednoj vožnji se nisam bolje proveo :)

 

Nepoznate reči:
1) Vrvina – neasfaltirani put, obično kroz šumu
2) Kladenac – izvor vode

Milorad Tošić

Web designer, entrepreneur, E-Tvrdjava co-founder, father of two girls

Komentari su zatvoreni

  • Ljilja - 2 years ago

    Odlicna promocija za Suvu planinu, odlicne ideje i odlicne fotke. Padezi ok :)

    • Milorad Tošić - 2 years ago

      Hvala Ljiljo :)

      Kada bi svako od nas uložio makar malo truda da promoviše Suvu planinu, verujem da bi to privuklo gomilu turista i bilo bi dobro za sve nas.