Spontano sagorevanje niške kulture, a bogmi i turizma

Stalno sam na bajsu. Koristim ga i kao prevozno sredstvo po gradu ali volim i da se rekreativno bavim biciklizmom pa se zaputim ponekad i na duže relacije. Kad god za to imam vremena.

bajs

Vožnja bicikla po gradu ume ponekad da bude prava vratolomija kada, recimo, u špicu naletite na rupu na putu, a ne možete da je obiđete jer vas u istom trenutku obilaze dva vozila, jedno s leve, drugo s desne strane, a vozilo iza trubi jer je saobraćaj usporen. No, ovaj post nema veze s biciklizmom. Ali ima sa rupama.

Rupe su svuda, na trotoarima, kolovozima, u budžetu grada… U budžetu je ona najveća. Megarupa. Ne zato što para nema, nego zato što se sa parama ne raspolaže domaćinski. Priliv je slab, jer nam je poreska politika iz devetnaestog veka. Ne nije iz osamnaestog jer je turski danak bio 10%. Slažem se da to gradski oci ne mogu da promene, ali mogu da promene prioritete.

Kad smo već kod Turaka, napraviše nam oni prelepu Tvrđavu. Ogromnu. Toliku da ne možemo više ni da je održavamo kako treba. A i ne umemo izgleda. Zidine ne smemo da diramo jer nisu u ingerenciji grada ali ostalo… Vozim onaj bajs sa početka priče kroz Tvrđavu i sve što imam da vidim je trava. Nepokošena. Da ne grešim dušu, Tvrđava je pokošena do pola. Osvetljeni deo je pokošen, neosvetljeni još nije, a kad će ne znamo. Sad se vi pitate kako neosvetljeni? Pa lepo. Nema sijalica. Ili su pregorele ili su stubovi polomljeni ili je instalacija loša. Reče mi pre neku godinu čovek iz Direkcije za izgradnju grada da imaju problem oko nabavke stubova jer im Zavod za zaštitu spomenika (pod čijom je zaštitom Tvrđava) traži da stubovi budu određenog tipa, a takvi se stubovi više ne proizvode. Ne dozvoljavaju im ni da kopaju mini bagerima da bi se promenila instalacija na pojedinim mestima, iako instalacija već postoji i iznad nje sigurno nema artefakata koje bi mogli da upropaste.
Prošle godine su restaurirali jednu od nekoliko barutana koje se nalaze u Tvrđavi. Ove godine ne može da se priđe do nje jer je zarasla u travu. Postavlja se pitanje kako je vodiči pokazuju turistima, a ako ne vode do nje, zašto smo ulagali novac u njenu restauraciju? Jel moguće da je trava pokošena do samo na koji metar od nje ali je ona ostala u travuljini? Jel moguće da do barutane ne postoji staza? Imam slike da sve ovo i dokažem.

Barutana bez staze zarasla u travu

Restaurirana barutana, bez staze, zarasla u travu

Okošena polovina

Okošena polovina. Vidi se i deo koji nije okošen.

Neokošena polovina

Neokošena polovina i pokvaren stub za rasvetu. Preko puta je dečje igralište koje je na svu sreću okošeno.

Prošle nedelje sam prisustvovao jadanju niških ustanova kulture na okruglom stolu koje je organizovalo Udruženje stvaralaca Niša “Car Konstantin” (iskreno, prvi put sam čuo za to udruženje). Jadaše se što nemaju više prostora, para, a programe niko i ne pomenu. Vrhunac je bio kada se direktor niškog muzeja izjadao da mesto gde se nalazi stalna postavka pronalazaka sa Medijane, nije adekvatno i da je premalo. Najvredniji pronalazak, kamena glava Konstantinova, nije među njima (prim. aut.). Verujem. 178 kvadrata za sve one iskopine je stvarno malo. Međutim, reče čovek da muzej nema ni depo. Ima gospodine direktore, ima! Eno ga u Tvrđavi zarastao u travu. Oronuo, samo što se ne sruši. I tu imam sliku da to i dokažem.

Depo muzeja

Depo muzeja oronuo i zarastao u šipražje

Pokrenite, gospodine direktore, inicijativu za renoviranje depoa, pa tamo smestite sve što ste pronašli u Medijani, a možete i neke kancelarije da smestite, verujte mi da ima mesta.

Da se vratimo na prioritete. Niš vrlo lako može da postane turistički grad. Nemamo industriju (sve propalo) ali imamo rodno mesto Konstantina Velikog, imamo Tvrđavu, imamo Ćele Kulu, rečju, imamo istoriju. Ali nemamo pametne ljude koji to umeju da iskoriste. U stvari imamo ih, samo ne vole da se šlihtaju za fotelju. A turizam spontano sagoreva.

Što se tiče kulture, spontano sagorevanje traje odavno.

U Pozorište lutaka se nije ulagalo od (verovali ili ne) 1977. Rukovodioce je strah da se deca ne povrede na stolicama iz kojih vire federi. Kažu da im jedino fali projekat da bi renovirali pozorište. Znaju kom fondu treba da se obrate, sigurni su da mogu da dobiju novac ali nemaju građevinski projekat!?!. Ako grad nema para da plati izradu građevinskog projekta za Pozorište koje osvaja nagrade širom Srbije i Evrope, za koga ima? I koliko uopšte taj projekat može da košta? Sigurno manje od mesečnog izdvajanja za plate zaposlenih u kabinetu gradonačelnika.

Direktor Narodnog pozorišta nema dovoljne kvalifikacije da bude/ostane direktor, pa se upravni odbor svim silama trudi da iz Statuta Pozorišta izbaci stavku koja “smeta”. Umesto da se bavi poboljšanjem statusa glumaca i zaposlenih u pozorištu, on gleda kako da zadrži verovatno ne malu platu. Umesto da se bavi menadžmentom pozorišta, on režira predstave. Da se razumemo, ne kažem da ne treba da režira, kažem da treba da se znaju prioriteti.

Gradska biblioteka ima premalo prostora da smesti sve knjige, a trude se ljudi. Stvarno.

I to je samo deo onoga što kulturi fali. Mali deo.

Gradu fale prostori za mlade, fali prostor za društveni centar, a pre svega fali program. Fali novac za programe. Za kulturu se godišnje iz budžeta grada izdvaja oko 6 miliona evra. Za plate. Samo se dva miliona dinara izdvaja za projekte. Da, u tih 2 miliona uđu i projekti koje podnesu gradske ustanove kulture (licemerno, zar ne?). I obično se pare daju “podobnima”, nama ostalima su predlozi projekata “nerelevantni”.

Kasarna “Filip Kljajić” zvrji prazna jer proces prelaska iz vojnog vlasništva u vlasništvo grada još uvek nije završen pa se objekat sada vodi na ministarstvo finansija. U tom objektu može da se smesti cela kulturna scena Niša. Čak i nezavisna. I da ostane prostora. Znam, služio sam vojsku u toj kasarni.

Imali smo šansu da 2013. dovedemo milion turista u Niš. Na 1700 godina od donošenja Milanskog edikta. Gradski oci su tu videli šansu da isisaju pare iz budžeta umesto da napune budžet parama. I uspeli su u tome, pare su isisane, proslava je bila skromna, šansa za zaradu je propuštena.

Dragi gradski oci, pali ste na sitnicama. Ne smem ni da pomislim šta ste tek uradili sa stvarima bitnim za funkcionisanje grada.

Eto, raspisao sam se malo duže nego što sam planirao. Smeta mi sve ovo. Bode oči. Ako i vama nešto smeta, a ja sam da napišem, dodajte u komentarima :)

P.S. Na slici iznad naslova su umetnički ateljei koji su izgoreli u požaru pre desetak godina. Još uvek nisu obnovljeni.

Milorad Tošić

Web designer, entrepreneur, E-Tvrdjava co-founder, father of two girls

Komentari su zatvoreni

  • d - 2 years ago

    Za par godina, u niškoj tvrdjavi će moći da se organizuju ture poput one u zabranjenoj zoni oko Černobilja iliti “na svoju odgovornost”.

  • Vladimir Gogic - 2 years ago

    Bravo Tošo!